Kompletan vodič za polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za licencu savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. S obzirom na česte promene propisa i veliku količinu materije, priprema može izgledati zastrašujuće. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži jasan, sveobuhvatan uvid u celokupan proces, od prijave do uspešnog polaganja, na osnovu analize brojnih iskustava i pitanja kandidata.

Osnovna podela: Savetnik vs. Saradnik za BZNR

Pre nego što krenete sa pripremama, neophodno je da utvrdite za koju poziciju ispunjavate uslove i polažete ispit. Glavni kriterijum je broj stečenih ESPB bodova.

• Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za polaganje je potrebno minimum 240 ESPB bodova. Ovo zvanje omogućava obavljanje svih poslova definisanih Zakonom, uključujući složenije procene i koordinaciju.
• Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za polaganje je potrebno minimum 180 ESPB bodova. Delokrug rada saradnika je takođe značajan, ali se često odnosi na sprovodenje osnovnih mera i pomoć savetniku.

Važno je napomenuti da se ispitna materija u velikoj meri preklapa, ali postoji bitna razlika u obimu. Za savetnika se, pored osnovnog programa, dodatno polaže znanje iz svih pravilnika iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Struktura i tok ispita po novom pravilniku

Stručni ispit se polaže tokom jednog dana i sastoji se iz nekoliko delova kojima se proveravaju različite vrste znanja i veština. Redosled može varirati, ali uglavnom je sledeći:

1. Opšti deo ispita

Ovaj deo se dalje deli na dva segmenta i odvija se usmeno, pred komisijom.

• Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji: Ovde se izvlače pitanja (obično tri) koja obuhvataju Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZNR) i Krivični zakonik. Međunarodni izvori i konvencije su izbačene iz programa po novom pravilniku. Primeri pitanja: "Pravo na rad i zabrana diskriminacije", "Nadležnost republike", "Oštećenje brana i nasipa (Krivični zakonik)", "Inspekcijski nadzor".
• Opšti propisi o radu, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti: Ispitivač postavlja pitanja iz glave, često prilagođena vašem iskustvu. Obrađuje se Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Primeri: "Skraćeno radno vreme", "Kolektivni ugovori", "Vrste penzija", "Postupak prijave povrede na radu", "Prava i obaveze zaposlenih".

Ispitivači u ovom delu su generalno korektni. Bitno je pokazati razumevanje suštine, a ne nužno bubanje tačnih članova. Ako zapnete, često će vas navoditi pitanjima da izvučemo odgovor.

2. Pismeni deo: Izrada akta o proceni rizika

Nakon usmenog dela, dobijate zadatak da za određeno radno mesto izradite akt o proceni rizika. Na raspolaganju imate 2 sata. Dobijate:

• Naziv radnog mesta (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista, veterinar, jamski rudar).
• Opštu listu opasnosti i štetnosti (ne specifičnu za to mesto).
• Metodu za procenu rizika (npr. Kinney metoda 5x5) sa svim potrebnim parametrima i uputstvima.

Savet: Niko ne nadgleda detaljno dok pišete, tako da možete koristiti lične beleške ili čak pametne uređaje za pomoć. Ključno je pratiti strukturu iz pravilnika: opis posla, prepoznavanje opasnosti i štetnosti, procena nivoa rizika za svaku, predlog mera za smanjenje i obavezan zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Propust zaključka može biti razlog za pad na ovom delu.

3. Usmena odbrana pismenog rada i provera znanja iz procene rizika

Ovde se izvlače pitanja koja se direktno odnose na postupak procene rizika. Cilj je proveriti da li razumete metodologiju. Pitanja mogu biti:

• "Šta sve mora da sadrži akt o proceni rizika?" (navesti sve elemente iz pravilnika).
• "Šta obuhvata snimanje organizacije rada?"
• "Na koji način se utvrđuju mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika?"
• "Koja su radna mesta sa povećanim rizikom?"
• "Šta su psihofizičke, a šta psihofiziološke štetnosti?"

4. Posebni deo: Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu (Pravilnici)

Ovo je za mnoge najzahtevniji deo ispita jer zahteva poznavanje velikog broja pravilnika. Postoji razlika u obimu između savetnika i saradnika.

Za saradnika potrebno je učiti sledećih 7 pravilnika iz oblasti opštih i posebnih mera:

1. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (npr. zahtevi za radne prostorije, temperature, ventilaciju, prostorije za odmor).
2. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad (opšti zahtevi, uputstva, pregledi).
3. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (kako se određuju, vrste).
4. Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu (vrste znakova, obeležavanje opasnosti).
5. Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći (sadržaj prostorije za prvu pomoć, obuke).
6. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih (poslovi koje mladi ne smeju da obavljaju).
7. Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete (prava, zabranjeni poslovi).

Za savetnika pored ovih 7, neophodno je učiti SVE pravilnike koji su navedeni u tački 2 "Opšte i posebne mere..." programa. To uključuje, između ostalih:

• Pravilnik o bezbednosti mašina (sa prilozima).
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (vrlo obiman - skele, koordinatori, zaštita od pada, rampe).
• Pravilnik o zaštiti od buke na radu.
• Pravilnik o zaštiti od vibracija na radu.
• Pravilnik o zaštiti od izlaganja hemijskim agensima na radu.
• Pravilnik o zaštiti od kancerogenih i mutagenih agenasa.
• Pravilnik o ručnom nošenju tereta (kumulativna masa!).
• Pravilnik o zaštiti od električne struje.
• Pravilnik o zaštiti od optičkih zračenja.
• i drugi.

Napomena: Pitanja iz pravilnika postavlja ispitivač, nekad izvlačenjem, a nekad iz glave. Često postavlja dodatna, praktična pitanja kao: "Kako biste me zaštitili od buke na ovom radnom mestu?" ili "Koje lično zaštitno sredstvo biste predložili?". Traži se razumevanje, a ne samo pamćenje. Obavezno naučite referentne vrednosti (npr. granične vrednosti za buku, vibracije, dozvoljeno vreme izlaganja hemikalijama) i osnovne jedinice mere.

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

Da li treba učiti napamet?

Ne, uglavnom ne. Ispitivači cene ako razumete suštinu i možete je objasniti svojim rečima. Naravno, neki ključni pojmovi, definicije i brojčane vrednosti moraju se znati precizno. Nabrajanja je dovoljno pokriti u suštini, ne nužno reč po reč.

Kakvi su ispitivači?

Prema brojnim iskustvima, većina ispitivača je korektna i spremna da pomogne. Ako vidite da znate, često će vas prekinuti u pola odgovora i preći na sledeće pitanje. Ako zapnete, postaviće vam podpitanja da vas navedu. Postoje izuzeci pojedinaca koji su strožiji i detaljniji u ispitivanju, ali cilj im nije da obore već da provere da li posedujete neophodno znanje za samostalan rad.

Šta je sa "metodološkim postupcima" (tačke 3, 4, 5 posebnog dela)?

Ove tačke programa (pregled opreme, ispitivanje hemijskih/fizičkih/ bioloških štetnosti) nisu deo ispita za savetnika/saradnika za BZNR. One se odnose na polaganje za odgovorna lica za pregled opreme ili ispitivanje radne sredine, što je poseban, specijalistički ispit. Ovo je česta zabluda, pa je dobro proveriti sa Upravom za BZNR ukoliko imate nedoumice.

Kako funkcioniše prijava i koliko se čeka na termin?

Prijavu sa svim pratećim dokumentima (diploma, overena kopija, itd.) šaljete poštom ili lično Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Rok za sazivanje na ispit je do tri meseca od dana prijema prijave. U praksi, termin se najčešće dobije za 1-2 meseca. Ispiti se organizuju krajem meseca, često vikodnom (subota/nedelja). O pozivu se obaveštavate putem e-maila najmanje 15 dana unapred.

Šta poneti na ispit?

Ličnu kartu, poziv, alatku za pisanje. Koncept papir obično nije dozvoljen - odgovarate usmeno odmah nakon izvlačenja ili razmišljanja od nekoliko minuta. Tokom pismenog dela (procena rizika) možete koristiti svoje beleške. Preporučuje se da ponesete vodu i nešto za grickanje, jer boravak može trajati i do 5-6 sati.

Praktični saveti za pripremu

1. Krenite od zvaničnih propisa. Skinite sa sajta Ministarstva sve relevantne zakone i pravilnike. Skripte su dobre kao orijentir i za uočavanje najčešćih pitanja, ali mogu sadržati greške i zastarele informacije. Konačni autoritet su propisi.
2. Organizujte učenje po oblastima. Prvo savladajte Zakon o BZNR i Zakon o radu (definicije, prava, obaveze). Zatim se posvetite pravilnicima, grupišući ih po temama (zaštita